Sleigh Bells · Treats

Sleigh Bells je noise duo koji nam dolazi iz New Yorka, ili da budemo tačniji, bazi­rani su u Brook­lynu. “Treats” je nji­hov deb­i­tantski album kojeg su snim­ili nakon što su prošle godine nas­tu­pali na CMJ Cir­cus Marathonu, gdje ih je zapazila M.I.A. te im je odmah nakon nas­tupa ponudila ugovor, koji je podrazu­mi­je­vao sni­manje albuma za njenu disko­graf­sku kuću N.E.E.T., što je ovaj zan­imljivi duo i pri­h­va­tio. Ubrzo nakon toga su izdali i prvi singl, “Crown On The Ground” koja je na Pitch­fork Mag­a­zine listi bila 59. pjesma za 2009. god­inu. Nakon toga i Derek E. Miller i Alexis Krauss su znali šta treba da rade, i to su i učinili. Snim­ili su deb­i­tantski album naz­van “Treats” koji je ugledao svjetlo dana prije nešto više od mjesec dana.

Prije svega, jako bitna stvar je da se oba člana benda razi­laze u muz­ičkim ukusima. Derek je svi­rao gitaru u hard­core bendu dok je Alexis bila član­ica teen pop grupe za vri­jeme svo­jih tine­jdžer­skih dana, među­tim to i jest cijela pikan­ter­ija ovog albuma. Album je začin­jen svim i svačim, od pravih pop­pie pa sve do hard core melodija, cijelom duži­nom. Da li je bitno pom­in­jati da su već na Coachella fes­ti­valu koji je održan prije par mjeseci stvo­rili svoju bazu fanova, te da ih pomenuta M.I.A. i Simian Mobile Disco stalno for­sir­aju i daju im kom­pli­mente? Pređimo na album.

Kick-​off stvar je “Tell ‘Em” i već tu su “Sleigh Bells” nagov­i­jestili šta se dešava sve do samog kraja albuma. Dis­torzi­rana gitara, pre­glasni i pre­bučni bass,s krečevi koji paraju ušne bub­n­jiće i zan­imljivi raštrkani DnB te RnB beat­ovi u poza­dini. Već na dru­goj pjesmi “Kids” Alexis ras­tura u RnB maniri, pokazu­jući svim wannabe RnB izvođači­cama kako se to zapravo radi, dok Derek vrti klasični Hip-​Hop beat koji začin­java pomenu­tom pre­glas­nom i pre­dis­torzi­ra­nom gitarom. Moram napomenuti da sam na ovom albumu čuo možda i najzan­imljivije gitarske rif­fove u životu, mada ih uniš­tava sva ta dis­torz­ija, ali šta da se radi, Noise je Noise i vjerovatno to ne bi bio cil­jani žanr da Derek svira dru­gačije podešenu gitaru — na kraju kra­jeva, on je potekao iz Hard­core benda. “Riot Rhytm” je prava kako samo ime kaže “štra­jkačka himna”, sa dosta pomenu­tog Hard­corea u sebi, ali jed­nos­tavno je sve to odlično izbal­an­sir­ano, skoro do nivoa savršen­stva, jer Alexis zvuči sja­jno sa svo­jim milozvučnim stišanim glasom u poza­dini, ona je ta koja bal­an­sira i povlači dijag­o­nalu između hard­corea i popa, čineći pravi Noise. Nakon štra­jkačke himne, stiže i najbolja stvar na albumu. “Infin­ity Gui­tars” ima sve ono što je potrebno pravom noise-​hitu. Bučna je, pos­je­duje potrebnu brz­inu i rit­miku, exper­i­men­talna je do granice neraspoz­na­vanja instru­me­nata, i sve je to popraćeno vokalnim karak­ter­is­tikama mod­erne pop pje­vačice kakva samo može biti Alexis Krauss, sa jako zan­imljivim lirikama (Deaf chords, dead ends /​Sling set can’t meet their demands /​Dumb whores, best friends /​Infin­ity gui­tars, go ‘head!).
Moram izd­vo­jiti takođe jako dobru stvar sa ovog albuma a ona je sedma po redu — “Rill Rill” — koja je već objavl­jena kao singl i koja pomalo odu­dara od ostalih pje­sama koje su žanrovski dosta slične. Naime,“Rill Rill” je prava pop-​finesa od skoro četiri minute, izn­imno lijepa, po prvi put čujemo i akustičnu gitaru, i tu kon­ačno do izražaja dolazi i Alexis jer se sve uklapa baš na pravi način. Nakon nje sli­jedi gore već pomenuta “Crown On The Ground”, koja me uvjer­ila da nije bez razloga bila na 59. mjestu na Pitch­forkovoj listi top 100 pje­sama iz 2009., te da zavri­jeđuje da bude singl. Album završava posljed­nja i naslovna “Treats” kojoj, ipak moram reći, fali nešto na kraju da bi postala onakva kakvom su je vjerovatno Alexis i Derek zamišl­jali, ali čemu sit­ničar­iti, ipak je ovo deb­i­tantski album vri­jedan pom­ena, i mis­lim da bi mogao biti pravi “break­trough” za bend koji već sada smi­jemo ran­gi­rati skoro rame uz rame sa Simian Mobile Dis­com i ostalim ben­dovima iz istog žanra. Mnogi će zam­jer­iti na dužini albuma koji traje samo pola sata, ali ipak je ovo noise, i sve više osim pola sata je pre­više, ako znate na šta mislim.

Sleigh Bells su pravo ljetno osv­ježenje, i iako moram priz­nati da je u modi pop-​duo fazon, Alexis i Derek nisu nimalo stereotipni, čak štaviše, usp­jeli su spo­jiti ono nespo­jivo i tu im moram “skinuti šešir”, te takođe moram napomenuti da je ovaj žanr na nji­hovom albumu na neki način ino­v­a­ti­van te da je to vjerovatno vrsta muzike koja bi u budućnosti mogla privući veliku pažnju šireg muz­ičkog audi­torija. Šta reći osim thumbs up, Sleigh Bells!

Lista Pje­sama:

01. Tell ‘Em
02. Kids
03. Riot Rhy­tim
04. Infin­ity Gui­tars
05. Run The Heart
06. Rachel
07. Rill Rill
08. Crown On The Ground
09. Straight A’s
10. A/​B Machines
11. Treats

Tra­janje Albuma: 32:05

Žanr: Noise, exper­i­men­tal, dance punk
Datum izda­vanja: 11.05.2010.
Pro­duk­cija: Derek E. Miller
Izdavač: Mom + Pop /​N.E.E.T. (joint)

Ocjena: 8.6