Pendulum · Imerssion

Immer­sion je novi uradak Pen­du­luma koji je sni­man dvije godine, a kada pomis­lim na Pen­du­lum odmah mi se izbrišu iz glave svi ostali članovi benda i vidim samo gosn Swirea. Nar­avno kao što je bio slučaj i na prethodna dva albuma, nje­gova pro­duk­cija je pomalo mutna ali pro­lazi, tako je i ovdje. Među­tim meni i nije baš sve tako “pro­lazno”. Nar­avno Pen­du­lum je drum n bass bend i njega je skoro nemoguće slušati dok ležite zaval­jeni na kauču i pijete hladno pivu, dok je vani tridese­tak i kusur ste­peni. Pen­du­lum treba da vas pom­jeri. No, na “Immer­sion” se jedino pomi­jer­ala moja glava i to desno-​lijevo u nev­jerici šta sve sluša.
Da se vra­tim tik pred izlazak albuma, kada sam čuo da bi se na tržištu uskoro tre­bao pojav­iti “novi Pen­du­lum”, mogu reći da sam bio zaista sre­tan jer dobrog DnB-​a nikad dosta. Među­tim, kada sam se upus­tio u pres­luša­vanje, mnogo toga sam imao da prigovorim.

Kren­imo po običaju redom, sa “Salt in the Wounds”, prvom pjes­mom nakon filmsko-​konzolaškog intra naz­vanog “Gen­e­sis”.
“Salt in the Wounds” traje skoro sedam min­uta i puna je … pazite čega: “NIČEGA!”. Apso­lutno ničega.
Swire se držao starih principa,“više je manje”, tako što je u pjesmu uložio naj­manje truda, a najviše buke i sam­pli­ranja i to se nikako nije isplatilo na kraju. Nakon što sam čuo “Water­colour”, prije na nekih sedam dana od izlaska albuma nadao sam se da on neće otići u smi­jeru te pjesme, te da je ona samo jedan jako loše odabran teaser. Među­tim i tu sam pogri­ješio. Komer­ci­jalna, slatkasta i neu­vjerljiva, to su riječi kojom mogu opisati ovu pjesmu, koja je eto imala tu “čast” da bude singl broj jedan za Immer­sion. Čak mogu reći da se na njoj naj­manje osjeti drum n bass koji bi tre­bao da bude pozad­ina, tako da to sve mogu naz­vati nekim komer­ci­jal­nim poppy drum n bas­som.
Nakon slušanja “Crush” te “Immu­nize”, na kojoj gos­tuje Break­Beat pio­nir Liam Howl­let, koji je “posuđen” iz The Prodi­gya i koji je koliko-​toliko podi­gao rejt­ing polovini albuma sa samo jed­nim featom, mis­lio sam da će stvari biti jas­nije na dru­goj polovici, no ona mi se učinila još slabi­jom i neu­vjerljivi­jom. Na dru­goj polovici sam pron­ašao “Com­prachicos”, desetu stvar poredu, za koju mi se učinilo da je pomalo i zalu­tala na ovaj album, kao da dolazi sa sja­jnog dvije i po godine starog “In Silico”-a, tako da za “Com­prachicos” mogu reći da je vjerovatno i najbolja na albumu ‚a traje samo nešto više od dvije minute.
Ako uzmemo u obzir pomenute “Crush” te “Immu­nize”, ovaj album koji traje nešto više od sat vre­mena, se defin­i­tivno ne isplati slušati samo ovih deset iole “Pen­du­lu­movskih min­uta”.
Tu je i “dvop­jesma” naz­vana “The Island”, sa kojom ne znam šta je Rob želio postići, te na kojoj se osjeti najviše Min­i­mal House zvuk i eto ona bi jed­ina mogla proći u nekim noćnim klubovima, kao pro­lazna stvar za disko podi­jume.
Do kraja albuma bend ili bolje da kažem Rob Swire je samo srl­jao svo­jom kreativnošću i znanjem,koje je očigledno pretvoreno u nez­nanje i nesig­urnost. Sa pjes­mama “Self Vs Self”, gdje je stvar želio spa­siti dovođen­jem “In Flamesa”, stvara­jući tako neku žešću pozad­inu, no među­tim bez rezul­tata. Ista stvar je i sa “The Vul­ture” i sa “Witchcraft”.

Zaključak i nije nešto pose­ban, te moj neki kri­tički osvrt nakon pres­luša­vanja šezde­set i nešto min­uta bli­je­dog (sve osim) drum n bassa i nije toliko pro­lazan koliko sam očeki­vao da će biti. Jer ovakav album nakon jednog klasika iz 2008. godine je zaista nepri­h­vatljiv i jed­nos­tavno me nije mogao zado­voljiti kao slušaoca.

Lista Pje­sama:
1.Genesis
2.Salt in the Wounds
3.Watercolour
4.Set me on Fire
5.Crush
6.Under the Waves
7.Immunize feat. Liam Howl­let
8.The Island Pt I
9.The Island Pt II
10.Comprachicos
11.The Vul­ture
12.Witchcraft
13.Self Vs Self
14.The Foun­tain
15.Encoder

Tra­janje Albuma: 67:14
Žanr: Drum N Bass, Dub­step, Alter­na­tive
Izdavačka kuća: Warner Music Group
Datum izda­vanja: 24.5.2010
Pro­du­cent: Rob Swire
OCJENA: 4.1