Janelle Monae · Archandroid

Janelle Monae je najv­jerovat­nije najveća muz­ička sen­zacija ove godine. A bio bi red i da objas­nim zašto je to tako. Nakon što pres­lušate njen deb­i­tantski album The ArchAn­droid, vjerovatno će vam se mnogo toga kovit­lati u glavi, uglavnom od buke koju ona pravi, od nespo­jivih žanrova koje je spo­jila i postigla da sve to zvuči apso­lutno fan­tastično i osv­ježava­juće, te njenog snažnog i prodornog glasa koji se pret­vara iz onog najmilozvučni­jeg, pa sve do trenu­taka kada koor­dinira sa najžešćim panker­skim vokalom. Pjesme na albumu su slične poli­tike, te se kreću uporedo sa njenim sja­jnim vokalom pa mi je tako i najteže bilo odred­iti žanr ovog albuma, jer Janelle na albumu koke­tira sa pravim punokrvnim pankom, Bri­tan­skim Pastoral-​Folkom, R&B-om iz osamde­setih na kojem bi joj poza­vidila čak i Whit­ney Hous­ton (u najboljim dan­ima), Baroknim Popom, Kabareom, pa čak je možemo čuti i kako repa (ne baš k’o Mos Def, ali djevo­jka ima stila). Šalu na stranu, ovaj album ima šansu da postane klasik veći i komer­ci­jal­niji čak i od Michael Jack­sonovog Thrillera ili Princeovog Pur­ple Raina, jer je zaista osv­ježenje u mod­er­noj pop muzici.

Naju­pečatljivija stvar kod The ArchAn­droida nije samo što je pren­aba­can raznim žanrovima,koji su skoro nespo­jivi, već je to, zato što između njih nema praznog hoda i man­jka kohez­ije. Nar­avno i tek­stu­alno je jako dobra, a za tu pohvalu su naj­važniji njeni tek­stopisci koji su kola­bori­rali s njom u pisanju pje­sama (Nathaniel Irvin III, Roman Gia­nArthur Irvin, Charles Joseph II, Kevin Barnes), koji su uglavnom bili “na istoj talas­noj raz­daljini” sa Janelle, jer svi znamo koliko je teško napisati pjesmu u kolab­o­raciji, no istom voljom, inspiraci­jom i kreativnošću sve je moguće. Nar­avno iako je na albumu zas­tu­pljeno mnogo različi­tih muz­ičkih žanrova, flow je odličan, te se manje više ne gubi nit od prve pa sve do posljed­nje stvari na njemu, no odmah bih naglasio da na dosta pje­sama na dru­goj polovici albuma Janelle i part­neri imaju čak i nepotrebni višak inspiracije pa se to i osjeti pogo­tovo na posljed­njoj “BaBop­ByeYa”, koja ima odličan uvod, izvrstan bridge, no među­tim kraj uopšte nisam shva­tio. Ista stvar se dešava i sa “Mushroom’s and Roses” i “Say You’ll go”. Vra­timo se na Janellein vokal. U trenutcima zvuči kao ženska kopija David Bowiea, R&B faze odrađuje tako dobro da bi se pos­ramila i sama gospođa Erykah Badu, ali tajna svega je da se Janelle ne štedi, a najbolje od svega je to što ona nema uopšte muz­ičkog obra­zo­vanja pa tako njen sirovi glas zvuči još pri­mamljivije. Nar­avno iako se oslanja na svoj enormni ego u glasu, koji je itekako osje­tan na albumu, ona ne “koči” instru­men­talne dijelove svo­jih pje­sama već jed­nos­tavno “teče niz rijeku”. Janelle spaja sve ono izvi­top­ereno u njoj u savršenu cjelinu, u isto vri­jeme u svo­jim pjes­mama veliča Ratove Zvi­jezda, Muhameda Alija, Sal­vadora Dal­ija (na koveru), ljubav i rat, a sve to istovre­meno zvuči i energično, i šašavo, i ozbiljno. Za prim­jer bih uzeo stvar “Oh Maker”, pravu neo-​psihodeličnu folk stvar koja je po meni i najbolja pjesma na albumu, gdje je sve na svom mjestu od njenog pul­sir­a­jućeg vokala, čij smi­jer i jačinu Janelle mijenja kao iz šale, poput neke iskusne pop zvi­jezde koja ima barem mil­ion kon­cer­ata iza sebe, a ne mogu da ne izd­vo­jim pravu post-​punk poslas­ticu “Cold War”.

Za kraj moram reći da je ova ambi­ciozna mlada djevo­jka iz Kansas Citya koju je proslav­ila obična reklama za Coca-​Colu, inspirisana Afro­fu­tur­iz­mom, post-​punkom, plesnim afričkim rit­movima, čak i pre­vaz­išla ono zacr­tano, te obećavam i nadam se da ćemo još čuti za nju, ali za sada tu je bril­i­jantni The ArchAn­droid, koji će vas sa sig­urnošću pošteno razdrmati.

Lista pje­sama:

01. Suite Over­ture II
02. Dance or Die
03. Faster
04. Locked Insied
05. Sir Green­down
06. Cold War
07. Tightrope
08. Neon Gumbo
09. Oh,Maker
10. Come Alive(War of the Roses)
11. Mush­rooms & Roses
12. Suite Over­ture pt. III
13. Neon Val­ley Street
14. Make the Buss
15. Won­da­land
16. 57821
17. Say You’ll Go
18. BaBopByeYa

Žanr: Dance-​punk, Indie pop, African-​punk
Izdavač: Bad Boy /​Won­da­land Arts SOci­ety
Pro­duk­cija: Kevin Barnes, Big Boi
Datum izda­vanja: 18.05.2010.

Tra­janje albuma: 68:35

Ocjena: 8.3